Zasto starimo?

Da li znate da je u starom Rimu obican covek mogao da ocekuje da ce ziveti najvise 23 godine?Pre otprilike sto godina prosecan ljucki vek iznosio je 40 godina.Vecina ljudi bi zelela da zivi dugo; niko ne zeli da ostari.Ali starenje je process koji pocinje od samog rodjenja i nastavlja se u toku celog zivota.

imgresimages

 

Kada neko ulazi u sve dublje starenje , sve radnje i zivotni proces organizama se usporava.Covek gubi deo svoje snage i njegova cula gube ostrinu.Obicno dolazi do smanjenja telesne tezine visine.Zajedno sa ovim moze da dodje do slabljenja vida,delimicne gluvoce, sede kose i do opustenosti i manje gipkosti koze.

Ne stare svi ljudi podjednakom brzinom, ali se neke promene koje dolaze sa godinama ne mogu izbeci, zato sto se one dogadjaju u tkivima tela i u svim njegovim organima.Na primer, celije bubrega, jetre, gusterace i slezine pocinju postepeno da propadaju,zato sto krvni sudovi stare i ne vise dovoljno snabdevanje krvlju I htanom,kao nekada.Sttna i druge zlezde isto tako propadaju.

Celokupni sistem za krvotok u organizmu pocinje da se menja sa godinama i ne funkcionise  onako aktivno kao nekad.Zbog ovih promena mi cak i ne disemo na isti nacin.Oci, usi, kosti, zglobovi, krv, koza, nokti i zubi, sve to pocinje da degenerise ili da propada.To je razlog sto stariji svet cesto mora da promeni svoj nacin zivota i ishrane.

Ove promene su bioloske I ne mogu se spreciti,jednostavno zato sto ostala tkiva I organi ne mogu vise da rade punom snagom.Starosne promene nisu svuda jednake.Covek od sezdeset godina moze da ima neka tkiva I organe kao covek od osamdeset godina,dok mu drugi organi mogu biti ocuvani kao kod coveka od cetrdeset,trideset pa cak I dvadeset godina.

-500-Starenje

 

Kako rastemo?

Jedna od osobina zivih bica je da rastu.Rastenjem zivo bice usavrsava svoj sastav I funkcije.Najvazniji cinioci koji izazivaju rastenje su nasledni  I nalaze se u zametku zivotnog bica.I ljucka bica I zivotinje prolaze kroz nekoliko stupnjeva razvoja.To su:

  • Embronalni stupanj
  • Period odojceta
  • Detinjstvo
  • Mladost
  • Zrelo doba
  • Starost

rastimgres

Neka ziva bica jedva da imaju rano detinjstvo.Izvesne ptice ,na primer,mogu da lete cim se izlegu.Zamorce je sposobno da se stara o sebi vec treceg dana po dolasku na svet.A ljucko bice je potpuno odraslo tek negde oko dvadesete godine!

Od prvog trenutka novorodjence ima sve one zivcane celije koje ce imati u toku celog zivota:

  • Mozdane
  • Periferne

Razvijanje veza izmedju ovih zivotinjskih celija omogucava detetu da kontrolise svoje pokrete, da uci I ponasa se kao drustveno bice.Sva ljucka bica rastu na slican nacin, ali ipak postoje I neke bitne razlike izmedju dece razlicitog pola.Decaci I devojcice prolaze istu stazu, ali na razliciti nacin I razlicitom brzinom.U toku prvih nedelja posle rodjenja,telo raste znatno brze nego ikada kasnije u toku zivota.Vec pred kraj prve godine raste se sporije , a u toku citavog detinjstva sasvim umereno.Pri kraju derinjstva tempo rasta pocinje da se ubrzava.Taj period nastupa kod devojcce  obicno izmedju jedanaeste I trinaeste godine,a kod decaka izmedju dvanaeste I cetrnaeste.Izvesno vreme oni rastu sve dok ne dostignu najvecu mogucu brzinu rastenja.Zatim tempo pocinje da opada sve do trenutka kada rastenje potpuno prestaje.

Povecanje visine I tezine obicno ne idu istovremeno.Najpre se raste u visinu, a zatim se dobija u tezini.Kod mnogih postoji taozvan “bucmasti” period negde izmedju jedanaeste I dvanaeste godine.A tada dete pocinje naglo da raste I “bucmasti” izgled se gubi.

Zivjeti-zdravu-mladost

Erne Rubik:”Kocku sam izumeo namerno”

Nijedna igracka nije toliko proslavila svoga tvorca kao madjarska kocka budimpestanskog profesora i arhitektu Erne Rubika.On je gotovo preko noci postao zvezda ne samo naucnopopularnih casopisa nego i medju decom sirom sveta.Za njega zna svako ko je uzeo madjarsku kocku u ruke.To je, naime ,jedina igracka na svetu koja je dobila ime po svom tvorcu.

 

imgres  images

Zelja da iz prve ruke cujeo pricu o kocki odvela nas je sredinom novembra u Bugarsku.Covek koji je zaposlio mastu, umove I ruke miliona ljudi sedeo je sam za konferenciskim stolom u jednoj od bezbroj kancelarija impresivnog zdanja “Consumex”-a, koji distribuir kocku po svetu.Prvi utisak da se pred nama nalazi zapravo umoran covek nije se promenio ni kada je razgovor bio zavrsen.A evo kako je razgovor tekao:

  • Mi, zasigurno, nismo prvi novinari koji Vam dolaze u goste.O Vama se pise na sve strane.Postali set zvezda, iakose ne uklapat u postojeca pravila: niste ni sportista, ni pevac, ni glumac.Sta sve ljudi zele da znaju o Vama?i da li Vam godi toliko njihovo interesovanje?

 

  • -Postoje, po meni, dve vrste ljudi.Jednima je zivotni cilj da postanu popularmi I tome cilju podredjuju sve sto rade.Ja ne mogu sebe da svrstam u tu kategoriju.Bio bih, zaista, nepromisljen da sam na pocetku svega za put ka slavi izabrao upravo ovaj Moja popularnost je dosla sama od sebe,kao usputni rezultat necega sto ja smatram mnogo vaznijim.To je mogucnost da sa strascu upustite u istrazivanje nepoznatog.Ako na tom putu imate I malo srece, moze vam se desiti da otkrijete I takve stvari koje ce vam pomoci da svoje uzbudjenje prenesete I na druge ljude.Velika je radost kada vam to prodje za rukom.

 

  • Vi ste kocku patentirali 1975. Godine…

 

  • U januaru.A pronasao sam je prethodno, 1974. godine.Bilo mi je potrebno dosta vremena da je usavrsim.Trudio sam se da vec u period patentiranja pronadjem resenja koja ce omoguciti njenu proizvodnju.

 

 

  • Kako je kocka prodrla u svet?

 

  • Manje-vise privatnim kanalima.Pokazalo se da je Madjarska kocka izvanredan poklon,narocito medju matemeticarima.Na kongresu matematicara u Helsinkiju,Dejvid Singmaster, koga je kocka proslavila koliko I mene, prvi put se sreo sa ovom igrackom.On je kocki dao veliku buducnoct.

 

  • Ko, uopste, drzi prava za distribuciju kocke u svetu?

 

  • Nasa spoljno trgovinska organizacija “Consumex”

 Rubikova-kocka.jpg